ŠTA JE KETO DIJETA?
Keto, odnosno ketogena dijeta podrazumeva zamenu namirnica bogatih ugljenim hidratima sa namirnicama bogatim mastima.
Prilikom drastičnog smanjenja unosa ugljenih hidrata, dovodimo telo u stanje koje se naziva ketoza. Ketoza predstavlja stanje u kom naš organizam veoma efikasno koristi masti kao izvor energije.
KAKO RADI KETO DIJETA?
U normalnim uslovima, telo kao izvor energije tj svoje gorivo kako neki vole da kažu, koristi šećere, odnosno ugljene hidrate.
Uneti ugljeni hidrati se u našem telu pretvaraju u glukozu. U fazi ketoze naše telo će koristiti masti kao izvor energije.
KAKO UĆI U STANJE KETOZE?
Drastičnim smanjenjem unosa ugljenih hidrata naše telo ulazi u fazu ketoze.
Unos ugljenih hidrata se ogleda kroz ograničenje konzumacije na svega 50g ugljenih hidrata po danu.
BENEFITI KETO DIJETE
Ova dijeta je doživela veliku popularnost jer za kratko vreme dovodi do relativno velikog gubitka kilograma.
Još jedan od razloga zašto se mnogi odlučuju za korišćenje ove dijete jeste što nas masti i proteini dugo čine sitim tako da nema iscrpnog dugotrajnog gladovanja.
Korišćenje keto dijete beleži i slučajeve redukcije nivoa triglicerida i dobrog HDL holesterola. Pored navedenih benefita, pozitivni efekti keto dijete se ogledaju i kroz održavanja i povećanje mišićne mase, što je direktan rezultat povećanog unosa proteina.
ŠTA JE POTREBNO JESTI TOKOM KETO DIJETE?
Odnos makronutrijenata bi trebalo da bude u sledećim razmerama: masti – 50%, proteini – 30-40% i izvor ugljenih hidrata iz povrća koje je dozvoljeno.
Namirnice koje možemo konzumirati: jaja, meso ( šunka, biftek, kulen, piletina, ćuretina, slanina, crveno meso), puter, neprerađeni sir (mocarela, čedar, kozji), avokado, masna riba (tuna, losos, skuša), semenke i orašasti plodovi (orah, laneno seme, semenke bundeve, bademi, čia semenke), zdrava ulja (maslinovo, kokosovo, avokado ulje), povrće sa malo ugljenih hidrata (paradajz, luk, paprika i većina zelenog povrća).
ŠTA IZBEGAVATI?
Sve namirnice bogate ugljenim hidratima.
Svo voće (osim jagoda), zaslađene namirnice (sokovi, torte, sladoled, slatkiši), skrob i žitarice (paste, pirinač, testenina, pšenični hleb), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak), korenasto povrće (krompir, šargarep), alkohol, nezdrave masti (majonez), nisko masni proizvodi (većina ih je bogata ugljenim hidratima).
NUSPOJAVE KETO DIJETE
U periodu adaptacije na ovaj način ishrane može doći do povećanog osećaja gladi, niskog nivoa energije, problema sa probavom, spavanjem i kvalitetom sna, pojave mučnine i slabijih performansi na treningu.
Kako bismo izbegli navedeno stanje, možemo početi sa standardnom dijetom sa smanjenim unosom ugljenih hidrata kako bismo postepeno prilagodili organizam za period keto dijete.
Moguć je i poremećaj odnosa tečnosti i balansa minerala u organizmu, te se preporučuje povećan unos soli ili uzimanje minerala i vitamina u vidu suplemenata.
Ovom dijetom možemo prevariti telo da misli da je u stanju izgladnjivanja, a mi u stvari uzimamo dovoljne količine kalorija iz masti i proteina kako bismo ostali siti, tj. kako bismo sačuvali mišiće da postanu gorivo koje organizam troši.
Kada je u pitanju unos kalorija, na dnevnom nivou on može ostati čak i isti kao do sada.
Mnoge namirnice koje kupujemo iza svog imena koje asocira na zdravlje, fit izgled i slično kriju velike količine skrivenih šećera. O tome posebno treba voditi računa, jer dok telo krene sa trošenjem masti potrebno je vreme, a svako naredno korišćenje šećera nas vraća na početak, tj. ponovnom prilagođavanju tela.
Izvor: www.kuhinja.in.rs
