Samo sat-dva provedenih u utrobi Zemlje na ovom lokalitetu daće vam odgovor zašto u vreme “one” Jugoslavije nije bilo škole, radne ili penzionerske organizacije koja nije organizovala makar jednodnevni izlet u čuvenu Postojnsku jamu.
Jedinstveni pećinski sistem
Niz podzemnih kanala, hodnika, prolaza i velikih dvorana proteže se na dužini od preko 20 km. Osim najčuvenije Postojnske sistemu pećina pripadaju i Otoška, Magdalenina, Crna te pećina Pivka. Reka Pivka je svojim razornim dejstvom na poroznu krečnjačku stenu tokom proteklih 2 miliona godina formirala ovu skrivenu lepotu prirode. Naučnu i turističku popularnost stekla je zahvaljujući jedinstvenom pećinskom nakitu kakvog nema praktično nigde u svetu ali i zbog svog čuvenog stanovnika. U pitanju je svima poznata „covečija ribica“. Ova endemska vrsta (latinski naziv: Proteus anginius) je simpatičan primerak iz porodice guštera, preciznije daždevnjaka, koja je svoj neobičan nadimak dobila po boji kože. Obilazak pećina uključuje vožnju podzemnim turističkim vozom ali i pešačenje dugo skoro 2 km uz ne tako mali uspon bez stepenica. Temperaturna konstanta od 8-10 oC omogućava održavanje endemskog živog sveta i ustaljeni tempo rasta pećinskog nakita od 1 cm na 100 godina. Po natpisima se naslućuje da je pećina prve posetioce imala tokom 13-og veka a u drugoj polovini 19-og elektrificirana je i postavljene su šine radi boljeg ugođaja svetskim turistima.
Tokom Drugog svetskog rata pećine su korišćene u vojne svrhe a tokom mirnodopskih vremena često se koriste za pokazivanje uglednim političkim i javnim ličnostima iz inostranstva. U Balskoj dvorani priređivani su dočeci najvišeg državnog nivoa.
Škocjanska jama
Kada govorimo o slovenačkim pećinama pomalo neopravdano sva slava pripada Postojnskoj jami. Nedaleko od italijanske granice nalazi se pećinski sistem Škocjanske jame, nastao radom Notranjske reke. O značaju sistema dovoljno govore činjenice o dokazanom naseljavanju ovih pećina još od praistorijskih vremena ali i to što se u unutrašnjosti nalazi jedan od najvećih podzemnih kanjona na svetu. Jedinstveni ekosistem pećina samo joj dodatno daje na važnosti. Činjenica da je nešto zavučenija i nepristupačnija od Postojnske jame doprinela je da gužve budu manje a samim tim i užitak u poseti veći. Svetski putnici kažu da ih ambijent sistema podseća na opise iz čuvenog dela Žila Verna „Dvadeset hiljada milja pod morem“. To valjda dovoljno govori o lepoti ovih podzemnih prolaza.
I posle gotovo dva veka interesovanje zapadne turističke javnosti za Postojnsku pećinu ne jenjava. Reklo bi se, sa punim pravom. Izgleda je putovanje u utobu Zemlje žutim vozićem nešto što dugo ostaje u sećanju. Prvenstveno zbog lepote onogo što vas dole čeka. A i susret sa čuvenom čovečijim ribicom nešto je što ne možete doživeti nigde drugde na svetu.
Izvor: zanimljivageografija.rs
