Neshvatljivo je kako je modernizacija uticala na mišljenje o selu i načinu života u takvim predelima. Mnogi nisu ni svesni šta propuštaju, dok ih gužva u gradu svakodnevno nervira.
Sve se više susrećemo sa pričama da devojke ne žele da se udaju sa momke koji žive na selu, osim toga, čini se da svi sanjaju život u gradu, smatrajući da se im puržiti mnogo više mogućnosti. Takođe, uvreženo je mišljenje da se u ruralnim sredimana sve podređuje stočarstvu i poljoprivredi, te da ima malo izgleda za prosperitet i dobru zaradu.
A onda nam se desila paradoksalna situacija za vreme pandemije, gde se tražnja za placevima u seoskim područijima enormno povećala. Tada su mnogi osvestili značaj svog dvorišta i kuće u prirodi, daleko od gradske vreve.
Život na selu mnogima je neshvatljiv, posebno što vlada mnoštvo predrasuda bez ikakve osnove. Naime, svedoci smo činjenice da mladi ljudi sve više hrle u gradove izbegavajući seoske poslove, koji nisu laki, ali mogu biti veoma isplativi, iako omladima misli drugačije. Postoje oni koji bi radije čekali godinama posao u gradu, dok im neiskorišćeno zamljište predaka stoji prazno i neiskorišćeno.
Osim toga što je seoska sredina mnogo zdravija od gradske, prednost je i to što postoji mogućnost uzgoja domaće hrane, dok svaka domasćinska kuća na selu ima velike zalihe prehrambenih proizvoda za koje bi u gradovima trebalo izdvojiti veliku sumu novca. Koliko život na selu može doneti brojen blagodeti govori i činjenica da se poznate ličnosti sve više povlače u prirodu, te gotovo svako od njih ima negde neku vikendicu u kojoj pronalazi mir.
Uzimajući sve tu u obzir, mnogi se pitaju zbog čega se onda ljudi sa sela smatraju “nižom klasom”, kao i zbog čega vlada mišljenje da je život u gradovima mnogo jednostavniji.
Jedna Srpkinja ostavila je svoje mišljenje o ovoj temi na sajtu Ispovesti.com i pokrenula lavinu komentaram koje vam prenosimo u celosti.
“Ne znam zašto se toliko potcenjuje život na selu. Kao da ljudi ne shvataju da i tamo žive školovani, mladi ljudi koji imaju svoje porodice, poslove, ne svodi se sve na stočarstvo i poljoprivredu. I ja sam dete iz grada, udajom sam zamenila gradski život seoskim i ne bih ga menjala. Deca odmalena stiču radne navike (naravno sve u svom uzrastu), pored škole, sporta i druženja, znaju da razlikuju kokošku od guske. Ima perioda kada se radi, ali na kraju znam da ću jesti svoje proizvode iz bašte, a ne GMO. Isto idem do grada kada hoću, družim se i jedem po restoranima. Ništa mi ne fali. Nisam zatupela.”, napisala je devojka, nakon čega su se mnogi nadovezali:
“Pa zavisi kakvo je selo u pitanju. Ja zivim u prigradskom naselju pa je mnogo zatupljenih, kao da su ostali u prethodnom veku.”, napisala je jedna korisnica, a onda su se drugi nadovezali.
Izvor beograd.in
