GPS navigacioni sistem oslanja se na satelite vojske koji, osim što mogu biti meta napada neprijateljskih zemalja, imaju i standardnih poteškoća u nadgledanju gustih šuma i kanjona. Inženjeri odeljenja za električni inženjering Univerziteta u Ohaju, demonstirali su mogući metod praćenja lokacije prisluškivanjem signala koje su prikupljali sa satelita bližih Zemlji od “zvaničnih” satelita.
Kako sistem radi?
Proteklih godina, korporacije i kompanije lansirale su ogroman broj satelita, kako bi širokopojasni internet doveli do udaljenih i zabačenih mesta. Najpoznatiji projekat ovoga tipa je “Starlink”, konstelacija satelita u vlasništvu kompanije SpaceX. Ovi sateliti mnogo su bliži površini zemlje od zvaničnih satelita američke vojske, evropske unije (Galileo), kineskog BeiDou-a ili ruskog globalno-navigacionog sistema. Zvanični sateliti su i potencijalna meta neprijateljskih napada i ometanja, uzevši u obzir da njima upravlja vojska.
Da bi koristili podatke dobijene sa satelita, istraživači su prvobitno sarađivali sa telekomunikacionim kompanijama Orbcomm i Iridium Communications, a sada koriste Starlink, sistem koji obuhvata najširu mrežu satelita (oko 1700). Kada se neki od ovih “nebeskih objekata” kreće, emituje radio-signal koji podatke šalje do prijemnika. Istraživači su iskoristili sopstveni prijemnik kako bi, bez dešifrovanja podataka o bankovnim računima i Youtube sadržajima, analizirali samo oblik pimljenih signala i odredili udaljenost od satelita.
Kretanje satelita u odnosu na posmatrače čini da se elektromagnenti talasi sabijaju i izdužuju (Doplerov efekat). Merenjem ovog efekta za 6 satelita sa različitim trajektorijama, uspeli su da tačno odrede svoju lokaciju na zemlji između 7-8 metara. Rezultate su, prošle nedelje, objavili na godišnjem sastanku Instituta za navigaciju GNSS+ u Sent Luisu.
Kompanija SpaceX u istraživanje nije bila uključena i, premda ne može da učini ništa da ovakve tehnologije blokira, moglo bi da se dogodi da pokuša. Kontaktirana je ali nije davala izjave.
Primena novog GPS sistema
Što se tiče rezultata merenja, tačnost merenja nije precizna kao u slučaju tradicionalnog GPS-a (koji može imati submetarsku preciznost), ali se tim nada da će se, kako se Starlink bude bogatio satelitima, situacija poboljšavati, jer će se pratiti više satelita.
Kako su Starlinkovi sateliti bliži Zemlji, snaga njihovih signala puno je jača u odnosu na one koji se koriste za tradicionalni GPS. Takva okolnost doprinosi mogućnosti boljeg hvatanja u gustim džunglama, gde GPS ima standardne poteškoće da odredi poziciju.
Jači signali mogu imati široku primenu. Mogu se, između ostalog, koristiti za lakše pronalaženje životinja koje nose ogrlice za praćenje.
GPS primenjuju i geofizičari kojima i najsitnije promene u zemaljskoj kori mogu da budu indikativni za određivanje verovatnoće zemljotresa i erupcija. Mark Psiaki, vazduhoplovni inženjer Instituta za politehniku u Virdžiniji, tvrdi da se Starlinkovi sateliti, koji koriste i kraće radio-talase od GPS satelita, teorijski mogu koristiti za merenja veće rezulucije. To bi značilo da bi se merenja dinamike zemljine kore (na primer, koliko se određeno parče zemlje, nakon zemljotresa, pomerilo), može izraziti značajno preciznije.
Izvor: science
