Organizatori su s radošću dočekali činjenicu da je ove godine moguće održati GoetheFEST u živom formatu, od 7. do 11. oktobra u Kulturnom centru Beograda
Piše: Nikola Marković
GoetheFEST je filmski festival koji je uspeo da stekne verno sledbeništvo tokom svojih prvih deset godina postojanja, a razloge treba tražiti u brojnim spoljnim i unutrašnjim faktorima. Taman negde na početku jesenje bioskopske sezone, napravio je sebi prigodan tajming za ljubitelje umetničkog filma. Pride još u Kulturnom centru Beograda, koji je i sam po sebi najumetničkiji ako govorimo o prestoničkim bioskopima, sa nagrađivanim rediteljem Stefanom Arsenijevićem kao urednikom filmskog programa. Ne zaboravimo ni reputaciju samog Goethe instituta kao organizatora, koji svojim širokim programskim zahvatom uspešno animira publiku načelno zainteresovanu za nemačku kulturu, pa time i bogatu kinematografiju.
Sama nemačka filmska scena postojano održava visok nivo kvaliteta i ima sledbeništvo u Srbiji kako među običnim ljubiteljima filma, tako i među bioskopskim distributerima i festivalskim organizatorima – podsetimo da je, recimo, slavni Kristijan Pecold ove godine na Festivalu evropskog filma Palić ovenčan Lifkom, te da je sa svojim filmom Undine prethodno bio veoma zastupljen na domaćim festivalima i bioskopskim scenama. Sa druge strane, nemački film ima veliko uporište u Berlinalu, jednom od tri najveća i najznačajnija filmska festivala u Evropi, koji domaćim ostvarenjima donosi vidljivost i ozbiljnu valorizaciju kroz nagrade u festivalskim selekcijama. Svake godine je upravo Berlinski filmski festival taj koji daje legitimitet filmskim ostvarenjima zakazanim za Goethe FEST.
FESTIVAL I PANDEMIJA: Prošlogodišnje izdanje GoetheFEST-a održano je u potpunosti onlajn i možda pomalo neočekivano imalo izuzetnu posećenost (oko 6.000 pregleda filmova), uzevši u obzir da je u jesenje-zimskom talasu pandemije tek bila započela digitalna festivalska tranzicija. Pa ipak, organizatori su ipak s radošću dočekali činjenicu da je ove godine moguće održati festival u živom formatu, od 7. do 11. oktobra u KCB. “Ko god je proteklih godina zajedno sa nama doživeo otvaranje GoetheFEST-a u Srbiji, bogatiji je za jedan filmski doživljaj i poznata mu je energija u svom najčistijem obliku koja nastaje kad nekoliko stotina ljudi deli trenutak ispunjen emocijama i kad se ti ljudi smeju ili saosećaju. Stoga se izuzetno radujemo što ove godine u bioskopima ponovo možemo da predstavimo trenutke uživo, pošto je GoetheFEST protekle godine, usled pandemije, mogao da se odvija isključivo onlajn”, kaže Frank Bauman, direktor Goethe instituta.
Sunčica Šido, urednica festivalskog programa i koordinatorka programa kulture Goethe instituta, sagledala je pandemijsku situaciju iz drugog ugla: “Pred publikom su filmovi koji su se provukli kroz iglene uši sa snimanjem pre izbijanja pandemije i ušli u postprodukciju kad je pandemija diktirala nove uslove života i rada onih koji su odlagali premijeru po nekoliko puta, kao i onih koji su imali na neki način sreću i uspeli da snime scene u praznom Pergamskom muzeju u Berlinu i time stvore fantastično jaku sliku žene i mašine koji se poljube, u budućnosti, u portalu starom hiljade godina u okrilju antike”.
KOMEDIJA ZA OTVARANJE: Na otvaranju 10. festivala 7. oktobra biće prikazan film Johanesa Nabera Curveball, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku. “Naberu je ponovo pošlo za rukom da stvori situacionu komediju ne degradirajući pritom likove u karikature. Ovo je precizno izbalansirana mešavina realnih događaja i fikcije u ves-andersenovskoj atmosferi koja se tematski bavi instrumentalizacijom informacija tajnih službi i konsekvenci koje proizlaze iz toga”, objašnjava Sunčica Šido.
Jedan od najpoznatijih nemačkih glumaca Danijel Bril, koji je napravio i veoma uspešnu inostranu karijeru, ove godine je debitovao i kao reditelj, a na GoetheFEST-u će biti prikazano njegovo debi ostvarenje U komšiluku, tragikomedija o lažima puna crnog humora. Krvopije Julijana Radlmajera selektorka festivala opisuje kao metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije – kad je sovjetski reditelj Sergej Ajzenštajn 1927. po Staljinovoj naredbi, iz filma Oktobar morao da iseče scene u kojima se pojavljuje Lav Trocki.
Ostvarenje Svet će biti drugačiji Ane Core Berahed, možda je i najkontroverznije jer se 11. septembrom 2001, odnosno terorističkim napadom u kome su srušene Kule bliznakinje u Njujorku, bavi iz perspektive partnerke počinioca. “Film provokativno i politički nekorektno postavlja pitanje gde prestaju ljubav i lojalnost i počinje međusobno zavisnički odnos. Ovo je i neobična perspektiva islamskog terorizma u kojoj je izražena politička polarizacija arapskog i zapadnog sveta”, objašnjava Sunčica Šido.
Film Tvoj sam čovek Marije Šrader je naučnofantastična drama sa komičnim elementima, u kojoj je jedna od centralnih tema bliskost ljudskog bića i veštačke inteligencije. Srebrni medved na Berlinalu za glavnu žensku ulogu dodeljen je Maren Egert koja glumi, što se u kontekstu ovog filma mora ipak naglasiti, ljudsko biće. Na nedavno završenom festivalu u Karlovim Varima premijerno je prikazan debitantski film rediteljke Lize Birvirt Princ, koji će publika GoetheFEST-a moći da vidi među prvima u svetu. U ovom ostvarenju je predstavljena frankfurtska kulturna scena sačinjena od visokoobrazovane kosmopolitske elite pune predrasuda. Opisujući ovaj film, selektorka Sunčica Šido kaže da je ovo “uzbudljiva inscenacija izveštačeno kultivisanog miljea koji ima specifičan smisao za humor, i vodi intelektualne diskusije pune floskula”. U sudaru sa svetom migranata iz Konga u Nemačkoj, istančano je oslikana postkolonijalna struktura ovog miljea.
ŽIVLJENJE ISTORIJSKOG SLEDA: Premijerno prikazan na Sandensu, Ljudski faktor Ronija Trokera predstavlja “psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva”. Izuzetno je aktuelan u vreme kad društvene mreže i vesti menjaju našu percepciju života i sveta koji nas okružuje, menjajući tako način na koji gradimo naše stvarnosti i istine. “Publika ima priliku da bude posmatrač interakcija među likovima diskontinuiranom narativu, što provocira vaše psihološke reakcije u najboljem mogućem smislu”, kaže Šido.
Konačno, festival zatvara ostvarenje Fabian, novi film Dominika Grafa, koji ovog puta bira građu romana jednog od najvećih pisaca Vajmarske republike Eriha Kestnera, poznatog pre svega po poeziji i dečjoj književnosti i četiri puta nominovanog za Nobelovu nagradu za književnost. Grafov istorijski film usredsređen je na troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike, koji pokušavaju da prežive svetsku ekonomsku krizu. “Virtuozni početak filma je samo za trenutak smešten u današnji Berlin, a onda prateći kameru dospevamo u vreme kad su prošle zlatne 1920-e, i dolaze 1930-e. Mi znamo istorijski sled, dok ga glavni likovi žive u filmu”, zaključuje selektorka programa svoju misao o Grafovom ostvarenju, koje ocenjuje kao “najveći film 10. GoetheFEST-a”.
Izvor: novimagazin.rs
