Korona virus, ugostiteljstvo i turizam u Srbiji „Nije dobro, ali moglo je i mnogo gore“
Prema uredbi Vlade Srbije donetoj sredinom februara, sektor ugostiteljstva i turizma, turistički vodiči i vlasnici rent-a-kara dobili su tri polovine minimalca i još jednu celu minimalnu zaradu.
Predviđene su i dve sektorske pomoći – 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi za gradske hotele, kao i 600 evra mesečno po autobusu za autoprevoznike narednih šest meseci.
Za sada, međutim, nema preciznih podataka o tome koliko je radnika u najugroženijim sektorima ostalo bez posla.
Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja broj zaposlenih u turističkim agencijama u februaru 2021. godine iznosio je 2.987, dok je u martu 2020. godine u turističkim agencijama registrovano 4.525 zaposlenih.
Smanjenje broja zaposlenih u proteklih godinu dana iznosi 1.538, navedeno je u pisanom odgovoru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za BBC na srpskom.
Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekli su krajem decembra da je u Srbiji je od marta 2020. godine bez posla ostalo oko 50.000 ljudi.
Iako je bilo procena da će veći broj ljudi ostati bez posla, to se nije dogodilo zbog pomoći koju je država dala, objasnio je tada predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović.
Finansijska pomoć nije bila velika, ali je uspela da zaštiti radna mesta, pa nije bilo ogromnog broja otpuštanja radnika, dodao je Orbović.
Svetska banka je u jednom od ranijih izveštaja procenila da pravi uticaj pandemije na tržište rada možda neće postati poznat sve do isteka programa subvencija za zarade.
Dok ovih dana sunce mami na ulice, a možda sve više razmišljate o putovanjima, zaposleni u sektorima turizma i ugostiteljstva nastavljaju da brinu hoće li preživeti.
Ove privredne grane su među najpogođenijima usled pandemije korona virusa.
Policijski čas uveden tokom marta prošle godine zbog sprečavanja širenja korona virusa zatvorio im je vrata na oko dva meseca, a zatim im je menjano radno vreme, u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Poslednja u nizu promena bila je tokom poslednjeg vikenda u februaru 2021. godine kada je, zbog povećanja broja zaraženih, ugostiteljskim objektima radno vreme skraćeno do 14 sati.
Dok neki članovi Kriznog štaba zahtevaju rigoroznije mere i dodatno skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata, Vlada Srbije je objavila set novih mera pomoći privredi, ali tim merama nisu svi zadovoljni.
„Kada pacijentu pružite svu potrebnu pomoć, a on izdahne, možete mu pomagati kako god, ali ne možete da ga reanimirate“, komentariše mere državne pomoći Predrag Mitrović, ekonomista i predsednik upravog odbora udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.
Privrednici su dobili podršku od 30.000 dinara za isplatu zarada, ali je ostala obaveza plaćanja poreza i doprinosa na zarade, objašnjava.
„Ono što treba uraditi vezano je za obustavu plaćanja akontacionog poreza na dobit za 2020. i 2021.
„Treba svakako otpisati doprinose i poreze na isplaćene zarade u periodu dok je privreda bila u ograničenim uslovima funkcionisanja“, kaže Mitrović.
- Da li ćemo putovati samo uz „vakcina pasoše“
- Ministarka: Iz Srbije u Grčku sa vakcinom, PCR ili antigenskim testom
- Srpski turizam u raljama korone: „Pandemija nas je gurnula na ivicu propasti“
Na adrese preduzetnika kojima je odloženo plaćanje poreza i doprinosa na naplatu je 10. februara stigla prva rata za otplatu ukupnih dospelih obaveza.
Sledeća dospeva 10. marta i tako svakog narednog 10. dana u mesecu.
Odložene obaveze preduzetnici će moći da isplate u roku od dve godine, a Marta Bulatović kaže da bi najveća pomoć privrednicima bila kada bi ti porezi i doprinosi bili otpisani.
„Svima nam je problem što u februaru pristižu porezi i doprinosi koji su odloženi, kada je država davala prvu tranšu pomoći.
„Porezi su odloženi, nisu otpisani“, primećuje ona.
Izvor: bbc.com
